Sritan i berićetan Božić i Mlado lito svim ljudima dobre volje, a napose Poljičanima i drugim žiteljima Poljica od srca žele članovi Saveza za Poljica, uz prigodnu priču o običaju Božića u Poljicima, točnije u Zvečanju, iz pera našeg člana Davora Milićevića.
BOŽIĆ U POLJICIMA
Običaji Božića u Zvečanju, Sridnja Poljica, počinju na blagdan Svisveti tj. na mladi Božić kad se puk prisića pokojni i biluži badnjake, a obnoć krsti mlado vino o čemu smo već pisali u prilogu o blagdanu Svisveti. Božićni dani počinju, dakle, na blagdan sv. Luce na 13. prosinca i otad se broji 12 dana do Božića. Svaki dan obiluži jedan misec i navišćuje kakvo će vrime bit toga miseca. Uz to se u pijat posije šenica kako bi na Božić svojon bojon otkrila šta će boje urodit. Do blagdana sv. Luce vrše se brojne pripreme za božićne blagdane, spremaju se drva za ložit i druge namirnice, a one koji kasne obuzima panika već na blagdan sv. Kate na 25. studenoga pa se zato kaže: “Svete Kate šetemana, do Božića misec dana”.
Do sv. Luce na 13. prosinca ubiju se svinje kako bi za Božić bilo dovoljno mesa i mesni delicija, a na dan sv. Luce ili uoči toga dana prinašaju se badnjaci i to tri debla od duba (rasta) prosične visine metar i po i širine 25 do 35 centi koji se lože na Badnju noć.
U noći na 17. prosinca biluži se osmina Božića. U kasnu noć zvona pozdravjaju Božić tako da se zvoni velika Glorija na način da svaki zvon slavi od pet do osan minuta (jezičci zvona udaraju u ritmu galopa konja tako da jedan jezičak udara dvaput, a drugi jedanput, pa se slavi-zvoni-slavi-zvoni-slavi…). Tako se kroz ukupno pet zvonjarski radnji oglašavaju zvona sa svi crkava i sve to traje između po ure i tri kvarta ure pri čemu se nastoji slidit ritam koji određuje glavna crkva sv. Mijovila na Gračini, kako bi se u jednome trenutku zvonjava sa svi crkava stopila u jedno slavlje. Velika Glorija se većinon pozdravi i pucnjavon. Toga dana ili sutradan prione se kićenju kuća i okućnica, usiče se bor i nosi kući, kupi se maovina itd.
Na Badnjak 24. prosinca kiti se šta nije okićeno, a kuća mora bit namirena svin i svačin. U te dane judi se obično druže po kominin, ali na sami Badnjak velike su pripreme za Božić i blagdane pa se obavezno peku soparnici i kruv ispod cripnje (nekad se kruv peka u krušnin pećima jer su komini bili zauzeti soparnicin). Kruv iz krušni peći je duže traja, pa je svaka plemenska kuća imala svoje krušne peći. U nas Milićevića bile su na kominu tri krušne peći dok druge obiteji Milićevića to nisu imale. Zanimljivo je da bi kruv misile žene, a pekli muški u krušnin pećima, pa bi tako opet svi bili zajedno. Za Badnjega dana isika bi se pršut ili plećka načeta još za Svisvete, i to na način da se prva feta baci na tle moleć se za mrtve.
Kako je Badnji dan nemrs, na jelovniku su soparnik i bakalar, a nekada je bija sušeni modruj ili sušena riba iz Cetine. U Milićevića je do Drugoga rata bija običaj da se sprema zajednički ručak i soparnik, a kuva bi se sušeni modruj-pas koji bi dolazija iz pustinje Blaca sa Brača i sušena riba iz Cetine. Svaka kuća Milićevića je davala po dec uja u bukarici, pa se jilo po redu od kuće do kuće. Dolaskon noći tj. Badnje noći zvona slave proslavku Božiću, a pozdravjalo se i pucnjavon. Toga popodneva zakla bi se ‘božićnjak’, češće janjac nego praščić, izabran na Svisvete i posebno ugojen za Božić. Kako njegova krv nije smila poškropit dvor ili kuću, iskopala bi se rupa u zemji pa bi sva krv išla u zemju nakon čega bi se rupa odma zatrpala. Ko nije ima svoga blaga, na Badnji dan bi kupija ‘božićnjaka’ i drža ga u konobi kako bi spreman dočeka božićno popodne kad će se zavrtit na ražnju.
Muški bi se skupili pa bi uz pismu i pucnjavu išli od komina do komina unašat badnjake tj. ona tri usičena duba. Na kominu, uz vatru, čeka glava te kuće i niko ne ulazi prije nego badnjake unesu sinovi ili najbliži rod te kuće. Tako bi prvi uša i reka: “Faljen Isus, dobra večer, na dobro van badnje veče”. Glava kuće uzvrati: “Navike faljen Bog”. Potom bi nosač badnjakon učinija znamen križa i stavija ga na komin nauzgor oslonjena o zid. Potom bi uša drugi i reka: “Faljen Isus, na dobro van Božić, Stipandan, Ivandan i Mladinci”. Glava kuće odgovara: “Navike faljen Bog” nakon čega i ovi nosač učini križ badnjakon i stavja ga na komin isto ka i oni prvi, pa sidne na sadno-klupu uz komin. Ulazi i treći pa kaže: “Faljen Isus, na dobro van Mlado lito i Vodokršće (Tri kraja) i svega obilja kroz godišće”, a glava kuće uzvrati: “Navike faljen Bog”. I ovi nosač učini znak križa i stavja treći badnjak na komin isto ka i prethodna dva te sidne na sadno, nakon čega ulaze i svi ostali pozdravjajući: “Na dobro van Badnje veče, faljen Isus, na dobro van porođenje Gospodinovo u srići i berićetu!” pa pozdrave i pucnjavon.
Kad se svi okupe oko komina, glava kuće kaže: “Na dobro nan porođenje Gospodinovo” te uzme kršćenu vodu i grančicu ruzmarina blagosivjući badnjake, prostor i prisutne (tu su svi iz te obiteji, žene i dica), pa se moli Očenaš za blagoslov i Očenaš za mrtve i pokoj vičiti. Glava kuće baca slamu i šenicu po kominu govoreći: “Slava i fala Bogu, na dobro nam Mlado lito, rodna nam bila godina, urodilo nam žito i vino, u berićetu”, zatim uzme bukaru s vinon i polije badnjake po redu govoreć: „Slava Ocu i Sinu i Duvu sveton“ te se napije i opet prolije badnjake vinon u znaku križa govoreći: „U ime Oca i Sina i Duva Svetoga“ te pruži bukaru drugima i svi nazdrave i napiju se redon. Tu je već soparnik, pa sir i oriji, te tako krenu redon na druge komine pivajući i pucajući.
Badnjaci moraju izgorit do sveta Tri kraja tj. do Vodokršća, ni dan ranije ni dan kasnije. Poslin obreda unašanja badnjaka meće se na komaštra (odeblji lanac koji visi posridini komina i koji se može pomicati i podešavati prema vatri) božićni ručak u brunzinu u kojemu su obavezno svinjske nogice i rebarca, a žene će istu noć za božićni ručak obarit meso pripravjajuć npr. sarme.
Nakon što su se družili na jednon kominu, judi krenu na susidni komin u istome komšiluku i tako redon. U zadnjemu se zadrže najduže, pa onda žure svojin kućan uredit se za Ponoćku. Zvona pozivaju zvoneći veliku Gloriju ali kraću, sveukupno 15-tak minuta jedan zvon od tri zvonjenja sa razmakon od ure. Nekad su se badnjaci i vatre palile uoči Ponoćke i isprid crkve o čemu su brigu vodili vabicijeri, a tokon Ponoćke na ‘slava vični’ zvona proslave Božić, također i pucnjava, pa judi jedni drugima čestitaju. Posli Ponoćke čestitanje bi se nastavilo u obližnjoj crkovnoj kući di bi vabicijeri častili puk pićen, pa bi se pivalo, zvonilo i pucalo. Ujutro na Božić sva familija čestita Božić, a zvona pozivaju na svetu misu. Nekad su bile i Zornice i svaki zvon se pozdravja pucanjen seoski tj. crkovni mačkula od crkve sv. Mijovila sa brda Gračina u Zvečanju (isto se radilo na blagdane sv. Mijovila, sv. Jure, na Uskrs i na Gospin prinos).
Mačkula je cijev dužine oko 50 i širine 10 centimetara u kojoj je šupjina širine oko 3 centa i dubine 40-tak centi, izlivena od čelika, bronce i sirova željeza teška od 18 do 20 kila. Puni se baruton, na vrju se nabije čep od smokve, a na dnu je rupica za fitilj. Aktivacijon baruta izaziva jaku buku, a može služit i ka oružje, ali s drukčijin punjenjen. Od četri mačkule koje su bile u župnoj crkvi sv. Mijovila u Zvečanju, samo se za dvi zna di su. Običaj pucanja mačkula je nesta poza Drugog svitskog rata jerbo su mačkule bile i zabranjene.
Prije i posli svete mise judi čestitaju Božić i odlaze na božićni ručak koji mora bit u podne. Stol je ukrašen i najmlađi muški daje glavi kuće sv. Trojicu tj. tri sviće ili šterike od koji je najveća bila upaljena na Svisvete 1. studenoga. Sad glava kuće moli za blagoslov i berićet, zahvalu Bogu, te za pokojne. Pomolivši se, blaguje se obilato. Obavezno pršut i sir, juva i lešo, sarme i suvo meso, a kad se završi sa spizom, zafali se Bogu i nazdravi najboljin vinon koje se i čuvalo za Božić. Glava kuće utopi javorov list u vino, pa krsteći se gasi sv. Trojicu govoreći: „U ime Oca i Sina i Duva svetoga“. Sviće sv. Trojice su smištene u tri okrugla tvrda kolača u kojima je šenica i javorova grančica. Stol se raspremi i popuni kolačin, a oni javorov list s kojin su se gasile sviće baca se u vatru. Nijedna mrva sa stola ne smi se bacit u smeće nego se daje blagu koje se obilato narani da i ono oćuti ovi dan, a kosti iđu mačkan i pasu. Komentira se i šenica posijana za sv. Lucu, pa ako su vrji šenice žućkasti, urodit će masline, ako su zeleni bit će vina i žita. I tako familija lipo sidi i ćakula, ali uru-uru i po posli obida triba stavit peć ‘božićnjaka’, janjca ili praščića. Prije toga poskida se meso s komina i iznese vanka zbog vrućine, isto tako i badnjaci, uspiruje se vatra i ‘božićnjak’ se uskoro vrti na ražnju i vatri.
Nekad je bija običaj da se u utrobu ‘božićnjaka’ umeću kumpiri i to za svakog člana familije po jedan. Ako je familija bila manja, udružila bi se sa bližnjin rodon iz komšiluka koji također imaju malu familiju. Kad je sve sređeno i ‘božićnjak’ je na ražnju, glava kuće ostaje ga pazit i peć, a svi ostali odlaze po komšiluku od kuće do kuće čestitat Božić podiljeni po generacijan u više skupina. Svaku kuću tribalo je obać počevši od najstariji i s kojin si u zavadi. Cilo misto je u veselon ozračju, piva se i puca. Često se dogodi da oni koji prođu pokraj jedne od šest zvečanjskih crkava, pogotovo one u Brdine, zaslave na zvona. Starije žene darivalo se narančan ili jabukan. Muški bi se većinon odvojili na komin di se peče ‘božićnjak’ i to bi trajalo cilo popodne do mrkle noći.
Božić se čestita rukovanjen i pojupcen pri čemu se reče: “Sritan i berićetan Božić i Mlado lito!” Berićet inače znači obilje Božjeg blagoslova, sriće, unutarnjeg zadovoljstva i svega obilja. Božić je jedini dan kad remeta ne zvoni proslavke nego je i on napokon slobodan, ali zvona svejedno ne miruju nego zvone i slave kako ko od puka prođe pokraj koje crkve. U noćni zvon Zdrave Marije većina se vraća svojin kućan. Glava obiteji ka najstariji tek tada izlazi u obilazak mista kako bi čestita Božić starijin od sebe jer su njega svi ostali već obašli i čestitali mu. Po povratku je janje tj. ‘božičnjak’ ispečeno, pa familija može večerat. Pri rasicanju mesa prvo se odvajalo za one koji nemaju i za one koji su u koroti (žalosti) jer oni ne peku, pa se njima odma odnese.
Obitej je za stolon i opet se pale sv. Trojica i pomoli se, blaguje i zafali nakon čega glava kuće iznova gasi sv. Trojicu javorovin liston. Nastoji se da za Božićnu večer familija bude na okupu. Posli Božića slide i drugi blagdani, sv. Stipan ili Stipandan, sv. Ivan ili Ivandan i Nevina dičica ili Mladinci, pa puk iđe u crkve na svete mise čestitajući jedni drugin blagdan toga dana. Također obilaze udaljeniju rodbinu i prijateje, pa se opet svi skupa druže u svojin mistin.
Nekad je bija običaj da se u zvečanjskome komšiluku Brdine na Stipandan gađa u pivca. Bila je to nika vrsta takmičenja starin puškan nabijačan, a takmičari su morali bit vojno sposobni i rodon iz Zvečanja. U mistu Butiga pivac bi se veza na orij i zaginga, a pucalo se sto metara daje s mista Dupca koje je bilo i zborno misto Zvečanja i sudište drevnih Poljica i to sa osloncen na klupu isklesanu u kamenu. Dobitnik bi dobija pivca, a krug se ponavlja dok pivac ne bi bija ustriljen. Na Ivandan su se palile vatre jer se smatralo da je tada najduža noć, a na Mladence je upravo u komšiluku Brdine bila fjera, a uz to i blagoslov dice, pa je tako svaki dan bija ispunjen.
Za doček Nove godine pekle bi se kokoši tovilice na ražnju, a u ponoć bi sve crkve zvonile veliku Gloriju ka i na osminu prid Božić, slavi-zvoni-slavi-zvoni-slavi, sveukupno po ure. To jutro na svetoj misi puk bi čestita Novu godinu, a popodne bi opet jedni druge obilazili i čestitali. Neki bi to obavili već pri samome dočeku u ponoć.
Na sv. Tri kralja tj. Vodokršće je blagoslov vode i do toga dana badnjaci su morali izgorit, ni dan prije ni dan posli. Judi čestitaju Vodokršće i uzimaju blagoslovjenu vodu i nosu je svojin kućan kako bi blagoslovili blago, okućnicu i poja. Ako je do nekog poja bilo nezgodno doć, stopili bi kamen u vodu i bacili ga na ti komad zemje jerbo je svaki komad tribalo obać i blagoslovit. Poja su obilazila i dica. Blagosivjalo se i svo blago osin pasa i mačaka. U podne bi se kuće raskitile, pa tako i bor.
Sritan van i berićetan Božić i na dobro van Mlado lito!
Napisao: Davor Milićević
Priredio: Ante Mekinić