U spomen na sve blagopočivajuće u zemlji poljičkoj, a napose na Poljičane i druge koji su za dobrobit Poljica bilo gdje i na bilo koji način žrtvovali sebe, donosimo prigodnu priču Davora Milićevića o tradiciji obilježavanja blagdana Svih Svetih i Dana mrtvih u Zvečanju.

SVI SVETI U ZVEČANJU

U Zvečanju je i danas običaj da pripreme za blagdan Svi sveti počnu zadnjega dana listopada i to čišćenjen konoba i komina. Kako je većinon nemrs, pale se komini i peku soparnici i kruv. Muški s muškon dicon ili did s unukon iđu u prisad (gaj) da obiluže badnjak tj. oni rast koji će bit usičen za Badnju večer od kojega će izać tri badnjaka. Tako oni prikriže i ogule koru izabranog rasta tj. duba, pomole se za mrtve i za život pa taj rast zaliju starin vinon i po povratku kući načmu novi pršut ili plećku. Isiku oni tako plećku ili pršut koliko je obitelji dosta sutradan za ručak, računajuć i na goste koji će doć provat vino. Prva se feta baci na tlev za mrtve govoreć ‘pokoj vičiti daruj njima Gospodine’. Kad je domaćin zaključija da je dosta pršuta, opet zadnju fetu baci na tlev istin načinon, a ostatak pršuta zamota i spremi za Božić. Po obitelji se obavezno ispeku dva soparnika, jedan za večaru, a drugi za sutradan tj. za blagdan Svi sveti kad se dođe provat vino.

Dan Svi sveti, 1. studenoga, u puku Svisveti i mladi Božić, smatra se početkon zime. Dan počinje ka svaki blagdan. Zvona pozivaju na svetu misu, kite se grebi, a posli mise je ručak koji mora bit obilat. Nose se na stol sv. Trojica ali se pali samo jedna svića. Na stolu je obavezno oni pršut i soparnik. Užgavši sviću, glava obiteji moli za blagoslov i zafaljuje Bogu. Poslin ručka stol se brzo raspremi i sve opere. Čeka se zvon koji će uslidit za mrtve. Ona svića od sv. Trojice još gori, ne smi se ugasit. Kad oko ure pozapodne zazvone zvona za mrtve, glava familije se prikriži i plamenon s one sviće pali dušice koje plivaju u pjatu s vodon i maslinovin ujen povr njega, nakon čega gasi onu sviću. Sva obitelj je za stolon i počinje molitva za mrtve, za sve pretke i duše prigatorja. Moli se oko uru vrimena koliko i zvona zvone, a onda se čeka popodnevna misa u četri i odrišenje mrtvi. U međuvrimenu, oni koji imaju blago i to muški iz obiteji, iđu birat božićnjaka među janjcin ili prascin tj. onoga koji će se ispeć na ražnju za Božić. Biluže ga jer božićnjaka triba ugojit. Žene stuku orije i načimju najboji sir. Slidi popodnevna misa za mrtve, iđe se u crkvu i na groblja, pale se sviće, poteku emocije, a posli mise, možda i zbog emocija, muški se odvajaju i krenu svaki svome dilu varoša ili komšiluka.

Poslin toga muški, po redu i bez priše, iđu od konobe do konobe provat mlado vino. U svakoj konobi je običaj da je već pripremljen domjenak i to pršut i sir, soparnik, oriji, kruv itd. Potekne i pisma, uvati i noć, a zvona cilu noć zvone za pokojne. U razgovoru se okupjeni prisićaju oni koji su umrli spominjuć njiove dogodovštine. Pribiru se stari običaji i preidviđa ko će imat veće badnjake ili janjca božićnjaka, a pazi se, naravno, i na vino koje triba ocinit. Po završetku kušanja vina u desetke konoba koje se obilazi uvik drugin smiron od lanjskoga, u zadnjoj se glasa i vraća u pobidnika koji je obligan to proslavit.

Po dolasku u konobu, mišćani biraju bačvu iz koje će se točit. Glava kuće toči ali ako je najmlađi muški u snazi, daje njemu bukaru i on toči na način da prvu bukaru prolije na tlev, drugu bukaru podigne, prikriži se i napije i daje redon sviman. Kad se iđe s nogu pojist, najstariji od svi uzima prvi, pa prvi komad rane baca na pod, a zadnji bokun u pjatu ne uzimje niko. Utoči se još vina u istoj konobi, ali uvik toči član te obiteji. Običaj je da prve nedije oni čije vino je bilo najboje peče janje, a trošak dile svi mišćani.

Na osminu Mrtvog dana na isti se način i istin slidon provalo i crkovno vino.

Facebook Komentari